Šta povezuje Šekspira, Teslu i kockarski rulet?
Svedoci smo smene civilizacija i ljudskih rasa, kažu. Suštinska razlika između stare civilizacije i ove nove je razlika između analognog i digitalnog sveta. Čoveka i robota. Humanoida i robotoida.
Ljudi su analogna bića, božanska kreacija koja je sačinjena od bezbroj nijansi, stanja, raspoloženja, emocija. Suština ljudskog bića je jedinstvenost jer svaki čovek je jedinstveno biće. Ne postoje identična dva para očiju, otiska prsta… Na Zemlji živi oko osam milijardi ljudi od kojih je svaki čovek unikat – unikatna božanska kreacija.
Roboti su mašine, oni su isti, sa istim zadatim funkcijama, napravljeni od istih standardnih materijala. Roboti su ljudska kreacija nisu božanska. Svet ide velikim koracima u smeru pretvaranja ljudi u robote, odnosno ka uništavanju svega ljudskog i kreiranju veštačkih algoritama i sistema koji će zameniti ljude. I tu dolazimo do suštinskih principa koji se manjaju, a koji su ključni u ovoj tranziciji – ukida se analogni princip i menja za digitalni.
Šta to znači i kako funkcionišu analogni i digaitalni princip u praksi?
Kod analognog signala signal može imati bilo koju vrednost. Primeri analognog signala su zvuk, temperatura, pritisak vazduha kao i većina prirodnih signala. Dakle kod analognog sveta i signala na kojem počiva i priroda oko nas i priroda čoveka postoji čitav spektar signala, boja, zvukova, kao i postepeni prelaz iz jednog signala u drugi. Postoji nepregledan broj nijansi i mogućnosti.
Za razliku od analognog digitalni signal se može menjati samo u ograničenom broju stanja ili koraka. Amplituda digitalnog signala ima ograničeni broj vrednosti tačnije samo dve vrednosti – maksimalnu vrednost kada je sistem uključen i minimalnu vrednost kada je u stanju mirovanja.. Primeri digitalnog signala su stanja prekidača (uključen – isključen), binarni kod u računarima (0 i 1), morzeov kod.
Dakle ključna razlika između digitalnog i analognog sveta je taj što u analognom svetu postoji neograničeni broj mogućnosti i čitav spektar stanja koje naš um i telo registruju, a u digitalnom svetu ta stanja su samo uključeno ili isključeno, vrelo ili hladno, crno ili belo. Postoje samo krajnosti na koje kompjuterski (digitalni) sistem reaguje, a sve ono između ignoriše.
Ta jednostavnost da se nešto automatski uključi ili isključi ima svoje prednosti koje se ogledaju u u lakom manipulisanju velikim, ali i malim sistemima i energijama. Uređaj ili je isključen ili je aktivan u podešenom nivou stanja koji je maksimalan. Međutim mana ovakvog upravljanja sistemima je ta što sistem “ne diše”, nema pravo na spektar ostalih stanja (nema minimum, srednju jačinu, maksimum) već je podešen samo na maksimalnu jačinu. Pored ovoga ključna mana je i ta što se zbog naglog paljenja i gašenja sistem brže kvari. Znamo da se kompjuteri ili bilo koji uređaji koji se često uključuju i isključuju brže kvare i uglavnom se preporučuje da uređaji budu uključeni, jer je tada sistem najbolje optimizovan.
Kakve veze sve ovo ima sa čovekom i društvenim sistemom?
Čovek je deo šireg kosmičkog sistema i sve promene koje se dešavaju u njemu dešavaju se i u čoveku. Jungov naziv za taj sistem u kojem smo svi povezani je kolektivno nesvesno. Informaciono polje prirode, u nekim tradicijama koristi se naziv Akaša, u nauci je to etar ili crna materija. U toj velikoj “kosmičkoj supi” plivaju naše individualne svesti poput mehurića i svaka promena stanja u loncu utice i na naš sistem. Na naš um, dušu, telo, mentalni omotač. Na naš individualni mehurić.
Ova dva principa su zastupljena i u upravljanju društvenim sistemima i u oblicima državnog uređenja. U upravljanju društvenim sistemima postoje dva principa centralizacija i decentralizacija. Primer centralizacije je apsolutistički ili diktatorski način upravljanja gde državom upravlja jedan vladar, odnosno upravlja se iz jednog centra.
Kod decentralizacije je nasuprot tome veći stepen slobode i postoji veći spektar individualnih stanja onih kojima se upravlja. Veći izbor koji nije diktiran i zadat već je odabran od strane pojedinca. Kod najgrubljeg oblika centralizacije život pojedinca je u rukama vladara, Cezara koji u areni može da podigne palac na gore (da vas ostavi uključene) ili da vas na palac dole tj. na klik ugasi.
Analogija tog podignutog ili obrnutog palca sa digitalnim prekidačem nije slučajna. To je primer digitalnog upravljanja sistemima, a samim tim i ljudima. Danas na klik možete da ugasite nečiji život, da izbrišete čitave baze podataka, razorite pola sveta, promenite istoriju, sećanja ljudi, tok civilizacije….
Kako je Šekspir opisao digitalizaciju?
Hamletova čuvena dilema u trenucima rastrojstva BITI ili NE BITI je krajnje stanje u kojem čovek dolazi do ivice i odlučuje da li da postoji ili ne, tj. da li će neko drugi postojati ili ne. Hamletova dilema je prikaz digitalnog upravljanja sistemom. Živeti ili umreti. Biti svetlo ili otići u tamnu materiju. Biti uključen u informacioni sistem života ili biti katovan, isključen.
- Da li život doveden do ovakvih krajnosti i inteziteta postaje naša “nova stvarnost”?
- Ko neprekidno pali i gasi naš sistem i tako ga kvari?
- Ko nas sluđuje i izluđuje a naše izbore dovodi do krajnosti?
- Da li je to uzrok rastućih mentalnih poremećaja i pucanja ljudi i psihički i fizički?
- Ko organski svet koji je analogne prirode manipuliše kao da je digitalni, a ljude tretira kao mašine koji to ne mogu da podnesu?
Odgovor na ova pitanja je baš u tim iskreiranim krajnostima i manipulaciji ljudskim i drugim energijama, koje ljude vode u ratove, a pojedince do pucanja. Jer ljudski organizam kao i sav organski svet je analogne prirode, a digitalni princip je ono što razara čoveka i čitav organski svet.
Kako je Nikola Tesla dao doprinos ovakvom stanju i kako je izmanipulisao kosmički princip?
Što se Nikole Tesle tiče i njegovog uticaja na čovečanstvo njegov uticaj je nemerljiv. Međutim, problem sa nečim što se ne može izmeriti je taj što u sebi ima ogromnu snagu i moć. A moć koja nije pravilno raspoređena i dovedena do optimalnog stanja je ekstremna i njome čovek ne može da upravlja. Tom silom upravlja neko drugi, ne ljudi. Ukoliko upravljač dođe u ruke čoveka, čovek ima taj bag što voli da zloupotrebljava moći tj. ili nema ili izgubi ljudsku meru i ne poštuje ljudske zakone kojima je ograničen baš da ne bi zloupotrebljavao te moći. A onda krši i zakone kosmosa.
Ne bih mnogo govorila o Tesli jer je on podignut na nivo božanstva i stvorena je jedna čitava religija koja je obožila lik i delo Nikole Tesle. Ne bih kritikovala Teslu kao božanstvo, jer ne treba vređati tuđa verska uverenja, ali Nikola Tesla kao čovek je imao mnogo ljudskih mana i to su činjenice.
Pored kockanja, čudnog odnosa prema ženama, različitih socijalnih fobija i navika, njegova najveća mana je i pored njegove briljantne inteligencije, bila manjak emocionalne inteligencije. Naime, on nije primetio da je zapao u loše društvo onih koji su hteli da ga iskoriste, uzmu njegove patente, njega strpaju u neku vrstu doživotnog zatvora i zloupotrebe načine za manipulaciju velikim silama.
Ljudima nije dato da upravljaju velikim energijama. Dato im je samo da upravljaju svojim energetskim biološkim sistemom i to kao dobri domaćini, da poštede druge sisteme visokih i niskih napona i da obezbede stanje zlatne sredine u svojoj sredini. Svako drugo upravljanje visokim naponima izaziva disbalans i neravnotežu i šteti i njihovom individualnom sistemu i sistemima čiji su deo (porodica, zajednica) ali i glavnom velikom kosmičkom sistemu. A onda kosmos (vaseljena, viša svest, više dimenzije postojanja) svojim zakonima to reguliše u vidu potopa ili neke druge prirodne nepogode, i oslobodi se onih koji krše zakone kosmosa.
Koji greh je Tesla počinio da uruši kosmički princip?
On je pronašao način za upravljanje velikim količinama energije i ključeve od tog principa dao u ruke onima koji nemaju svest o tome niti odgovornost.
On je jednosmernu struju koja je princip analognog sveta, koja teče prirodnim tokom, izmanipulisao brzom promenom smera (menja smer kretanja 100 puta u sekundi) i tako tom naglom i brzom promenom stanja sistema dobio ogromnu snagu električne energije kroz naizmeničnu struju. Ogroman napon ili potencijal.
Šta je time prouzrokovao?
Izmanipulisao je kosmički stvaralački princip. Kosmički princip je kretanje u jednom smeru i to tačno određenom smeru. Ako se taj smer promeni nastaje destrukcija i haos. Primer kolodvora od kog je napravljena nacistička svastika je primer promene smera kosmičkih sila i do čega to dovodi kada se stvaralački princip pretvori u destrukciju.
Kažu u našem narodu da se žito kosi sa desna na levo, ljudi uglavnom pišu desnom rukom, desna polovina mozga je ona zadužena za kreativnost, to je strana akcije i muškog principa. Oni koji manipulišu kosmičkim zakonima tako što menjaju kosmički smer kretanja i brzinu kretanja izazivaju destrukciju. A ljudski zakoni kao i ljudi ne mogu da opstanu ukoliko nisu u skladu sa kosmičkim smerom kretanja. Audio signali i radio signali su takođe napravljeni po principu naizmenične struje. Vruće, hladno, gore dole, isključeno uključeno, senzacija, šok.
Svet je pretvoren u kockarski rulet crnih i crvenih polja gde jedna boja sve gubi (isključivanje) a druga sve dobija (uključivanje). Gde nema ljudske mere i zlatne sredine.
Tako smo se obreli u digitalnom svetu, svetu koji funkcioniše manipulacijom kosmičkih sila promenom smera, brzine kretanja i inteziteta samo na klik.Bez postepenih promena koje ljudski i organski sistemi mogu da podnesu. Gde se sistemi gase na prekidač, odlukom onih koji su ta znanja i moći zloupotrebili. Gde se manipuliše ljudskom energijom, energijom prirode, vremenom, i svim ljudskim ali i svim živim sistemima, gde se naglim promenama stanja, ljudski i ostali sistemi koriste kao izvori naizmenične struje čija se snaga koristi za destrukciju i uništenje. Tačnije samouništenje.
I to je ključno objašnjenje šta se trenutno dešava sa Čovečanstvom na energetskom nivou. Naglom i brzom promenom stanja svakog pojedinca narušava se mikrosistem svakog čoveka. Čovek gubi smer, koncentraciju, menja se tok života koji ima blaga i umerene amplitude zbog te ogromne razlike koje su izazvane brzom i naglom promenom stanja i raspoloženja, koji se sprovodi senzacionalističkim informacijama. Sve to dovodi do pucanja sistema čoveka i razaranja. A tako se onda razara i svet oko nas. Ako bismo to uporedili sa EKG zapisom ljudskog srca te prirodne amplitude se uvećavaju do onih koje karakterisše predinfarktno stanje….nakon čega nastupa smrt organizma. Čovečanstvo je sada u takvom stanju – predinfarktnom.
Neko mudar, zreo i dobronameran bi morao znati da ove ogromne amplitude i digitalna stvarnost, neprekidno paljenje i gašenje sitema izaziva kvarove i vodi u destrukciju i samouništenje. Ključna pitanja su ko usmerava te ogromne količine energije, i mase, ko ih pali i gasi i u koju svrhu koristi manipulaciju tolikom silom?
Kada čujete reč digitalizacija sada vam može biti jasnije šta to znači i čemu vodi. Ona koja se uvodi u sve segmente ljudskog postojanja.
Pravljenje tog veštačkog DIGITALNOG sveta uništava ANALOGNI svet i prirodu koja nam izvorno data i čiji smo deo.
Čovek nema ovlašćenja da menja kosmičke principe koji su u osnovi ovog sveta. Ta zloupoteba se kažnjava uništenjem onih koji to rade. I ako ne promenimo smer, ne usporimo do izvornog podešavanja namenjenog čoveku i ne vratimo se analognom principu koji je naša datost, ovaj svet će uništiti nesvesni, nezreli i bezdušni algoritmi destrukcije.
Da li ćemo to dozvoliti?
Autor teksta: Vesna Simović – Putnica
