Put je dobar – samo je smer pogrešan
Obzir je uvažavanje i postojanje svesti o drugom čoveku, o razlikama među ljudima, o običajima, kulturološkim razlikama, o drugačijem mišljenju ili stavu, i na kraju o različitostima koje postoje u nama. Obzirnost je uvažavanje i prihvatanje tih različitosti. To je vrednost koja je jedna od glavnih ljudskih vrednosti.
Suprotno od ove vrednosti je bezobzirnost kada neko nema obzira za druge, nema poštovanja, kada je neodgovoran, drzak, nehuman, kada sebe stavlja iznad drugih i drugima nameće svoje viđenje, stav i svoja uverenja. Kada diktira i traži istost.
Svedočimo svetu obrnutih vrednosti, gde se prave vrednosti zamenjuju antivrednostima. U svetu gde se bezobzirnost i bezobraznost nameću kao poželjne vrednosti.
Različitost kao životvorni princip
U ovom svetu ima oko osam milijardi različitih ljudi i ako ne uvažavamo očiglednu različitost svakog čoveka, ne uvažavamo princip po kom i sami imamo pravo na sopstvenu vrednost. Jer koliko uvažavaš druge toliko uvažavaš i sebe i svoju različitost u odnosu na druge. Raznolikost je priroda same stvari, tj. sveta čiji smo deo.
Zašto je ovo ključno u očuvanju ljudske zajednice i celog čovečanstva?
Da bi ovaj svet funkcionisao na ljudskim osnovama, da bi imao strukturu i stabilnost, da bi opstali ljudi i ljudska zajednica, potrebno je poštovanje principa koji proizilazi iz same prirode stvari. A priroda ovog sveta je takva da je svet spektar raznolikih pojedinaca. Kada ne poštujemo taj princip i kada ne uvažavamo i ne ponašamo se u skladu sa tim principom, razaramo ovaj svet i ljudski rod, a samim tim i sebe jer smo deo tog sveta.
Princip različitosti je univerzalni princip od kog je stvoren ovaj svet. On je bazična struktura ovog sveta.
TO JE PRINCIP ŽIVOTA. TO JE ŽIVOT SAM
Kada urušite životni princip koji proizilazi iz same prirode stvari urušavate i život. Vršite zločin, zlodelo koje je kvalifikovanije i od ubistva. Jer ubistvo je pojedinačni čin protiv pojedinca, a ubistvo životnog principa je ubistvo samog života kao takvog. Takvo zlodelo nije kvalifikovano ni u jednom krivičnom zakoniku niti pravnom aktu. Čak ni u ustavima, niti konvencijama. To zlodelo je na žalost postalo deo pravnih akata, društvenih konvencija i ovozemaljskih zakona po kojima svet treba da funkcioniše. To zlo je utkano u zakone ovoga sveta i sistemski uništava čoveka.
Čemu treba da služe pravne norme?
Pravne norme treba da služe čoveku, da zaštite pojedinca i njegovo pravo na različitost koja mu je data od sistematskog uništavanja. Da zaštiti ljudski poredak kao takav, da sačuva prirodan poredak stvari koji nam je dat od Boga, više svesti, vrhovnog programera…kako god da nazivate taj ultimativni životni princip datosti.
Ali, današnji pravni sistemi su platforma u koju je ugrađeno zlodelo baš protiv čoveka, ljudske zajednice, to je zla namera prebogatih mogula koji koriste čoveka za izgradnju nehumanog sistema.
Mi upravo živimo u vreme sistematizovanog ubistva samog Života, Životnog principa koji je utkan i od kojeg je istkan svaki živi čovek, u distopiji i razaranju Života kao principa univerzuma.
Taj zločin se ne može uporediti ni sa jednim drugim ljudskom rodu poznatom zločinu. To je udarac na samu bit Života na njegovu tj. našu suštinu, na božanski princip stvaranja, na najviši princip..
Kako bogovi padaju na teme?
Osim kroz sisteme zakona i pravnih sistema u koje je ugrađen destruktivni mehanizam koji melje čoveka pojedinca i pretvara ga u bezobličnu sirovinu, tako što se vrši sistematsko programiranje antivrednostima, izokretanje temeljnih ljudskih vrednosti. Glorifikuje se uspeh pojedinaca koji na beskrupulozan načun dolaze do njega. Tako što se propagira gaženje svega živog pred sobom, da biste bili na vrhu. Tako što se štiti nadljudsko i neljudsko u odnosu na ljudsko.Taj princip se propagira u svim segmentima ljudskog delovanja. Od vrtića uče decu da treba da budu najjači, da je ovaj svet dzungla i da u njemu vladaju zakoni dzungle. I tako umesto rajskog mesta koje treba da počiva na solidarnosti, uzajamnosti i pravičnom raspoređivanju svima koji daju bilo kakakv doprinos uspehu nekog pojedinca, neguje se princip da može biti samo jedan. Princip SAMOŽIVOSTi (sama reč kaže da samo taj bude živ a svi ostali treba da budu uništeni)
On je iznad svih on je Nadčovek, Polubog, Božanstvo koje milioni obožavaju…sve dok ti bogovi ne padnu na teme, jer su se izgubili u oblacima svog prenaduvanog ega.
Tako je sa sportistima, glumcima, pevačima, naučnicima, profesorima, biznismenima, u školi, na poslu…u svim podsistemima.
Taj virus je ugrađen u svaki segment ljudskog delovanja, u svakog uspešnog ili neuspešnog čoveka koji ne uvažava članove svoje porodice, kolege, prijatelje, komšije, poznanike, jer veruje da ga količina novca stečenog bezočnim i bezobzirnim ponašanjem prema drugima čini važnijim i vrednijim od srugih.
Taj destruktivni princip samovažnosti se ne meri samo novcem već i drugim vrednostima, nagomilanim znanjem, fizičkim predispozicijama, pa čak i lepotom, duhovnošću ….
I kao sa kompjuterima kada kompjuter ima sistemske greške te greške ugrađene u ljudsku svest postaju algoritmi ljudskog ponašanja i postaju baza na kojoj se gradi sve u životu. Tačnije rečeno razara sve živo.
Ideja da si važniji od drugih i da ti imaš specijalan položaj u odnosu na druge ljude, koji ćeš obezbediti većim materijalnim bogatstvom je kancer koji ovaj veliki organizam, svet u kojem živimo, vodi u smrt.
To je pravi virus dok se borimo protiv lažnih. I tako se sistematski preko tog virusa vrši zločin protiv samog života. Tako život postaje neodrživ, tako se razaraju svi organski oblici života, a kreira virtuelni oblak u glavi na kojem se baškare debeljuškasti umišljeni pojedinci koji veruju da su Bogovi.
Taj virus je u hrišćanstvu nazvan gordošću – glavni smrtni greh. To je destruktivni princip koji svaki sistem, strukturu i oblik organskog, prirodnog i ljudskog organizovanja vodi u smrt.
Virus, kancer i paraziti na ljudskoj svesti
Bezobzirnost i bezobraznost su virusi kojim je hakovana ljudska svest. Oni nisu svojstveni prirodi čoveka kako nam kažu jer čovek ne može da opstane i preživi sam. Sam ne može da se rodi, da preživi najraniji period, ni da uspe, da se obogati, osvoji velike rezultate u bilo kojoj oblasti života. U svakom uspehu pojedinca utkana je snaga i energija ljudi i timova oko njega. Ti timovi su nosioci te energije a taj na vrhu je samo istaknuti među jednakima.
Ta ideja da si važniji od drugih i da ti imaš specijalan položaj u odnosu na druge ljude, koji ćeš obezbediti većim materijalnim bogatstvom je kancer koji ovaj veliki organizam – svet u kojem živimo vodi u smrt.
To je neizlečiva bolest to je kancer.
Princip i mehanizam kancera funkcioniše tako kada se jedna ćelija, a kasnije i grupa ćelija odvoje od celine i tako hakuju ceo sistem tj. organizam. Pobune se i separatišu. Taj princip odvajanja tj. separacije uvek vodi u uništenje celog organizma. Ta nesvest o jedinstvu celog organizma…da li je to ljudski organizam, državni, svet koji poznajemo je kancer
Tako umire čovek, tako umiru države, tako umiru organizacije, tako umire i ceo svet – jer su nezreli pojedinci nabildovanog ega umislili da je ovaj svet njihova igrica i da mogu da ga uništavaju samo da bi se oni osećali moćniji i jači, a nemaju kapacitet za to. A ustavri to su paraziti koji parazitiraju na tuđim životnim energijama.
Struktura svesti i haos nesvesti
Priča o svesti i osvešćavanje nije još jedna duhovna uspavanka koja prati ovaj suludi sistem razaranja u neograničenim potencijalima, uspesima koji vodi u jedan stil života koji vode dokoni bogataši koji parazitiraju na tuđim resursima, osvešćavanje je svest o zajedništvu, humanosti, obziru i uvažavanju drugog čoveka i njegove različitosti.
Svesnost je da je svet jedan organizam koji funcioniše po jedinstvenim i zajedničkim principima bez obzira na naše razlike. Nesvest je ideja da si vredniji i važniji od drugih, da si izvan tog velikog organizma da zbog svojih suludih ideja možeš da zlopotrebljavaš druge ljude, njihov rad, njihove kreacije, da parazitiraš na strahovima ljudi za egziestenciju i da se neumereno bogatiš na tuđoj životnoj energiji je u eshatičkom smislu ultimativno zlo. To zlo je marketinškim trikovima koji propagiraju bezočnost i bezosećajnost kao vrednosti današnjeg čoveka rašireni i rasejano po celom svetu, nalazi se u svakoj pori društva. Društvo jedino može da počiva na zajedništvu, obziru i uviđajnosti…ako nema tih vrednosti društvo i svaki oblik ljudskog organizovanja se urušava i razara.
Bez toga ovaj svet odlazi u kantu za smeće. Doduše smeće organskog porekla pa nije potrebna reciklaža.
Lažna i kosmička geometrija sveta
Geometrijski oblici su manifestacija principa u prirodi. Oni struktuiraju sve oblike postojanja pa i ljudsku zajednicu. Piramidalna struktura i struktura spirale su dva obrnuta principa. Na vrhu piramide može biti samo jedan, a širenje ljudske svesti u širokim krugovima u spirali je princip usklađenog rasta i harmonije. Balansa. Ravnoteže. I prirodnog rasta. Kapitalistički ili neoliberalni ili nehumanistički sistem počiva na principu piramide, pojedinaca koji parazitiraju na životnoj energiji drugih, koji koriste ljude kao resurse kratkotrajne koje promene kada se potroše. Kada smo sa kadrova onih koji su kadri da urade ljudske i vredne stvari (Biti kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati….)prešli na resurse gde su ljudi potrošna roba PROMENILI SMO PRINCIP i prirodu same stvari. Prirodno u neprirodno.
Ni jedan organizam ne počiva i ne može opstati na takvim antiprincipima koji degradiraju prirodu čoveka, društva, celog sveta.
Svako ko poveruje u svoju grandioznu sliku o sebi i svojoj ulozi u ovom svetu tako što druge ljude koristi kao resurse, poput bogova gospodare tuđim životima nije čovek. On je izgubio ono što čini ljude, ljudske i humane principe i pretstavlja kancer koji svoju porodicu, svoju zajednicu, državu ili bilo koji oblik zajedništva vodi u propast.
E sada zapitajte se koliko vas ili nas u svom životu razmišlja na takav način i primenjuje, koliko kaže da je kapitalistički sistem jedini održiv, koliko sanja o vrlom novom svetu i njihovim bezvrednostima koje urušavaju samu prirodu stvari ovoga sveta, božanske i univerzalne principe od kojih su ovaj svet i svi mi ljudi sačinjeni. Koliko vas se divi nekom Masku, Bezosu, Zukembergu ili bilo kom od tih debeljuškastih lažnih Bogova koji ovaj svet vode na Mars, a zelenu Zemlju pretvaraju u neplodno i razoreno tlo i uništavaju.Ti gurui biznisa zasnovanog na antiprincipima ljudske prirode su manekeni neprirodnog principa koji ugrožava ceo ljudski rod, a sve zbog sopstvenog izvitoperenog uma biznis gurua i želje da ne budu deo ovog sveta, već da svoj autistični svet presele na Mars.
Srećan vam put i ostanite tamo, a ovu divnu zemlju ostavite nama običnim ljudima sa zdravim prirodnim principima.
Tajni kod za izlazak iz matriksa
Za izlazak iz distopijskog točka koji ljudski rod vodi u samouništenje je svest da tim točkom ne upravlja ni Maskov neurolink, do njega nam ne treba Bezosova dostava, ni Zukemebergovi algoritmi na društvenim mrežama. Tim točkom, u skladu sa prirodnim poretkom, upravlja svako od nas.
Taj točak je u savkom od nas. Taj točak je u tebi. I samo ti možeš da okreneš svoj svet u smeru stvaranja i božanskih i ljudskih principa koji su mu svojstveni.
Izađite iz tog točka koji melje sve ljudsko i oko vas i u vama i okrenite točak u drugom smeru. Točak civilizacije koja srlja ka samouništenju.Okrenite se ljudskim vrednostima koje su svojstvene samoj prirodi čoveka. Jer po prirodnim zakonima društvo može da počiva samo na zajedništvu, obziru i uviđajnosti…ako nema tih vrednosti društvo i svaki oblik ljudskog organizovanja se urušava i razara.
Nemoj gledati u manekene distopijskog sistema, lažne autoritete koji su nečasno preuzeli monopol na ljudsku svest, koji te vode na planetu rata Mars a uništavaju ovu prelepu Zemlju. Ti si princip koji primenjuješ. U tebi je mehanizam božanske strukture, jer si deo nje. Kada promeniš taj lažni princip, obrneš smer, kada preusmeriš kormilo, postaješ deo Božanske sile koja čuva ovaj svet i ta sila čuva tebe.
Autor teksta: Vesna Simović – Putnica
