Vanzemaljci su sa Zemlje
Kako je Holivud napravio platforme za sletanje vanzemaljaca u svesti ljudi
Kada pomislite na vanzemaljce šta prvo zamislite? Da li se setite malog smežuranog stvora sa srcastom glavom i krupnim očima iz čuvenog Spilbergovog filma iz 1982 godine „E.T vanzemaljac“, ili jezivog lepljivog čudovište iz „Osmog putnika“, ili kao Dart Vejdera iz Zvezdanih ratova Dzordza Lukasa, najčuvenijeg zlikovca u istoriji filma, koji razara čitave svetove, ili kao Dejk Salija i Nejtiri iz Kamerunovog „Avatara“, možda.
Značaj mitologije i religija u kreiranju vanzemaljskog života
Sama ideja da Zemlja nije jedina u kosmosu i da u kosmosu postoji bezbroj nepreglednih svetova, da nismo sami, nije projekat Holivuda i naučno-fantastičnih filmova, ta ideja je stara koliko i ljudska misao. Svi mitološki i duhovni koncepti imaju ideju i opise vanzemaljskih bića. Ta bića su nazvana Bogovima, date su im ljudske osobine, opisano gde i sa kim žive i u kakvim odnosima, šta rade, kako izgledaju. Izgleda da nismo mi stvoreni po liku Boga već su ljudi bogove predstavili, sebi i drugima, po svom liku i osobinama. Bogovi su moćni i oni stvaraju, ali u božijem besu i razaraju čitave svetove. Oni štite čoveka, ali ga i kažnjavaju kada se otrgne njihovoj moći. U različitim kulturama tako predstavljeni prvi „vanzemaljci“ su imali različita imena, pa je tako u grčkoj mitologiji to Zevs – vrhovni Bog, u rimskoj to bi najpribližnije bio Mars – Bog rata, u Hrišćanstvu Jahve, u Vedama Krišna (na sanskritu crni, sveprivlačni) a u ratovima Zvezda to je Sila koju tamni koriste da bi imali što veću moć, a svetli za očuvanje mira. Ono što je zajedničko ovim bogovima je da su moćni, da su blagi kada je čovek poslušan i pokoran, a da su beskrupolozni i da sami, ili preko svojih nižih božanstava, svoje uslovno rečeno vojske, kažnjavaju čoveka ako zlopuotrebljava moći koje su mu date. I ti opisi i osobine liče na sve ono što je u svakom čoveku. Kao i na ljudsku hijerarhiju.
Uloga umetnosti u stvaranju sveta
Ideja o vanzemaljcima nije produkt Holivudske produkcije, stara je koliko i ljudski rod. Samo što su ti vanzemaljci u različitim kulturama imali drugačiji izgled, imena, pojedinačne specifične osobine i bili su opisivani u usmenim pričama, knjigama, na slikama i duborezima umetnika. Umetnici su u skladu sa sredstvima koja su imali, te principe koji vladaju ljudima, a koji su nekako odvojeni od čoveka da bi njime vladali drugi, predstavljene na drugačiji način. Onako kako su ih ljudi tog vremena doživljavali.
Tako je tada, na unutrašnjosti kupole Sikstinske kapele čuveni Mikelanđelo oslikao „Ratove zvezda“ toga doba sa prikazima iz Biblije, dok je Dzordz Lukas koristio filmski jezik, zvuk, slike, maskirane glumce i specijalne efekte, da opiše svoje junake u borbi između dobra i zla. Mikelanđelo je Boga oca zamislio, ili po tuđoj zamisli samo naslikao, kao muškarca sa dugom sedom kosom i bradom kako se u hrišćanskoj religiji opisivao Tvorac. Dzordz Lukas je kao nosioca sile (The Force) prikazao i muškarca u crnom oklopu sa kacigom, maskom koja liči na kostura, sa crnim plaštom i svetlim mačem u ruci. Koliko dečaka i odraslih ljudi imaju te relikvije iz „Ratova zvezda“ u svojim sobama, na polici ili stočiću pored svog kreveta i veruju da poseduju silu ali i autfit kao Dark Vejder? Sa druge strane koliko je ljudi koji imaju kipove Krišne ili Bude, slike božijih izaslanika koji su se istakli svojim posvećeničkim životom i veruju u njihove moći? Koliko njih odlazi u Sikstinsku kapelu da bi se divilo Mikelanđelovom velelepnom prikazu principa i filma koji nose u svojoj glavi, a opet isti oni, odlaze na hodočašće u pustinju gde su snimani „Ratovi zvezda“ ili obilaze muzej gde se nalaze eksponati iz filma i serije „Ratovi zvezda“?
Mikelanđelo i Spilberg – skrivena poruka
Interesantna je simbolika u prikazima vanzemaljskog i vanzemaljaca kod umetnika iz davnih vremena i onih današnjih. Tako recimo postoji neverovatna sličnost između Mikelanđelove slike „Stvaranje Adama“ gde Bog u ljudskom obliku sa ispruženom rukom i prstom pokazuje na Adama u trenutku stvaranja, sa posterom za reklamu Spilberbovog filma „ E.T vanzemaljac“ gde se vidi zakrivljena planeta, zvezdano nebo i ruka dečaka čiji prst, odozgo, dodiruje prst vanzemaljca. Da li je Spilberg po narudzbini nekog novog Vatikana, poput Mikelanđela, naslikao novo božanstvo u vidu veštačke inteligencije sa kojom dečiji prst, preko tastature ili ekrana, komunicira i povezuje se isto kao Adam sa Tvorcem? Ili je tu prikazana dečačka potreba za izmišljenim prijateljem sa kojim će imati avanture – kao u filmu?
Svet po meri čovekovoj
Da li su vanzemaljci poput Bogova u različitim religijama i kulturama, samo produkt različitih potreba ljudi? Kao što je prikazana potreba za ljubavlju ogoljenog i nemoćnog Adama na slici „Stvaranje sveta“? Da li je slika besnog dečaka koji bi da kontroliše sve svetove i da silom vlada oličena u liku Darta Vejdera, slika onih, koji se osećaju odbačeni i kao vanzemaljci zbog nedostatka ljubavi i pažnje svojih najbližih Zemljana? A Dart Vajder je lik koji predstavlja ljudsku nemoć i odustanak od principa sveta u kom živi i iz osvete hoće da uništi Zemlju i svet koji im se ne sviđa. Samo što sada umesto Mosijevog štapa koji zatvara more i potapa neprijatelje, uzima laserski mač koji razara sve u trenutku? Da li je poster za najavu holivudkog filma „E.T vanzemaljac“ pokazao da će deca zapostavljena od svojih zemaljskih roditelja koji su zauzeti posvećenošću profitu naći svoje daleke prijatelje u igricama „IT“ sektora? Da li nam je hladni svet naučne fantastike, mračnog kosmosa, led svetala i lasera, pokazao čime će biti zamenjeni pejzaži rajskih vrtova, prirode, šuma, biljaka, životinja, reka, planisnkih vrhova,….da će doći do uništavanja svega organskog i ljudskog od strane onih koji su se odvojili od svega zemaljskog.
Da li je Čovek stvoren po liku božijem ili je Bog kreiran po meri ljudskoj?
Ne postoje vanzemaljci kako su nam prikazani, sve je oduvek u Čoveku. Ne postoji svemir negde tamo – to je umetnička predstava principa, stanja i osećaja, koji su u svakom od nas. Taj svet u nama i oko nas može biti zemaljski rajski predeo, a može biti i scena iz „Ratova zvezda“. Sve oko nas je Čovekova potreba da opiše ono što oseća i doživljava – da oživljava i stvara slike na srednjovekovnim katedralama ili filmske slike u HD rezoluciji.
Kao što nas niko neće spasiti odozgo, i spasitelj kog čekamo se neće vratiti po nas dok sami ne poradimo na sebi i dok se sami ne potrudimo da naš život ispunimo i oslikamo živim bojama, tako nas neće ni porobiti ili uništiti nikakva vanzemaljska invazija koja je prikazana u holivudskim filmovima niti će svemirski brod doći da nas pokupi kao ET-a.
Vanzemaljci ne dolaze iz udaljenih delova svemira, vanzemaljac postaje zemljanin koji se razočara u svet koji vidi, kada se odvoji i izoluje u svom hladnom umu od običnih ljudi, kada pomisli da je bog i probudi boga rata u sebi ili razjari Dart Vejdera koji odluči da upotrebi lasersko ili infra-zvučno nepoznato oružje na ljude koji mirno stoje. Svaki čovek se pretvra u vanzemaljca kada se odvoji od ljudi, ne vidi da je Zemlja njegovo rajsko mesto, da je svaki čovek deo Boga ili sile, da su tom božanskom silom povezani svi, i da tu silu treba umereno i sa dobrom verom koristiti. Kada na sve to zaboraviš i ne želiš da spoznaš, postaješ vanzemaljac i odvajaš se od ljudskog u sebi, a onda i od drugih.
Zajedničko skoro svim kreatorima različitih koncepata vanzemaljaca je taj, da su rajske predele Zemlje koji su nam svima dati, odvojili od Čoveka i stavili u neku drugu dimenziju ili neki drugi svet a ovu divnu stvarnost prepustili manjini koji su je uzeli samo za sebe da bi je eksploatisali. Pa kao što mnogi maštaju o raju kada napuste ovaj svet, tako bi neki moćnici koji su umislisli da vladaju celim svetom da odu na Mars, planetu rata, i tamo se nastane, i da odatle Vejderovim laserom razore Zemlju.
Da li svi živimo u nečijem filmu, i ne vidimo ovu divnu Zemlju i ljude oko sebe? Da li svi verujemo u vanzemaljce, i to oduvek, koji su nam pokazani samo u drugačijem obliku i produkciji? Da li od tih vanzealjskih programa u koje verujemo ne vidimo ovu prelepu ljudsku stvarnost koja nam je data i Čoveka u koga nikada suštinski nismo verovali?
Ako vam kažem da vanzemaljci ne postoje niti će ikada sleteti na Zemlju da li biste mi poverovali? Ako ne verujete meni pogledajte stvarni svet oko vas koji je van tih projekcija iz filmskog studija koje su vam okupirale svest, pa ćete se možda napokon spustiti na Zemlju i živeti kako dolikuje Čoveku. Onako, rajski.
Sve je u nama oduvek. I da, mi nismo sami. Imamo uvek čoveka preko puta koji može da nam bude pomoć, kome mi možemo biti pomoć i zajedno možemo da igramo svoje životne igre u nepreglednim prostranstvima ove Zemlje i na njoj upoznajemo drugačije svetove. A ne da igradmo ove Igre prestola ili Igre gladi.
Zvezde na božanskom nebeskom svodu i Zvezdane staze su nam date da nam pokažu na to, a ne da sa njih očekijemo invaziju ili silazak vanzemaljaca.
Svi smo mi samo Zemljaci u kojem god delu svemira živeli.
Autor teksta: Vesna Simović – Putnica