Epohalno otkriće – Divovi su konačno pronađeni
Još od drevnih vremena pričaju se priče o divovima. Sama reč divovi zajednički je naziv za narode kako su opisani u mitologiji i Bibliji. Pod nazivom Amoreji, Emeji, Zuzeji, Refaimi, Enakimi, Nafili (džinovski) uz najpoznatijeg diva Golijata, pisani tragovi o ovim bićima su neka vrsta svedočanstva o njihovom postojanju.
Stari zavet je priča o ratovima koje su David i njegovi potomci vodili sa divovima u kojima su ih istrebljivali. Veličina divova predstavljena je kroz njihovu snagu i visinu. Divovi su prema biblijskim zapisima bili visoki pet- šest laktova (stara mera za dužinu) što ukazuje da su bili visoki preko dva metra.
Iako se o njihovom postojanju mnogo pisalo, zvanično, nikada nisu otkriveni fosilni ostaci divova.
Osim ovih zapisa iz Biblije i mitologije starih naroda su ispunjene pričama o Titanima, Kiklopima, Nimrodu i drugim neimenovanim visokim ljudima. U bajkama svih kultura od indijskih, do savremenih kao i romana poput onog o Guliveru, motiv divova, dzinova ili palih bogova ili palih anđela je univerzalan. Iako ne postoje fosilni ostaci, koji se prema naučnom metodu smatraju jedinim dokazom postojanja ovih visokih bića u prošlosti, priča o divovima je rasuta kroz mitologiju starih naroda od Grka do Severnoameričkih Indijanaca i tako su duboko urezani u svest ljudi.
Dakle, priča o divovima je univerzalna, vezana je za sve kulture i predanja, svedoči o moćnim ljudima čija se moć opisuje kroz visinu i jačinu. Oni se porede sa stablom kedra koje je simbol snage i zdravlja. Možda reč kadar (onaj ko je sposoban, moćan, spreman) koja opisuje vredne ljudske osobine ima veze sa kedrom, stablom sa kojim se porede divovi. U vreme kada su se ljudi pretvorili u patuljke, a ljudski kadrovi pretvoreni u resurse, gde je izgubljena sposobnost čoveka da bude kadar (sposoban, moćan) a kamoli da sliči kedru, teško je i zamisliti da su divovi ikada stvarno postojali.
Šta su zapravo divovi?
Divovi nisu samo mitološka bića i ljudi iz drevnih vremena i likovi iz priča, divovi su alegorije božanskih osobina u čoveku koje su izvorno date svakom čoveku. Nisu divovi pali bogovi kako je napisano u svetim knjigama, ljudi su oni koji su pali i smanjili se, jer ne gaje veličanstvene božanske osobine koje su im date. I nije samo fizički rast odlika divova, već divovska raskoš božanskih osobina koje čovek nosi u sebi.
Šta nam govore reči o divovima?
Divine se odnosi na prirodu, nešto što je božanskog reda, što potiče od Boga ili pripada Bogu.
Deva je naziv za Bogorodicu – Devu Mariju, Svetu Mariju – onu koja je rodila Isusa. Deva je sinonim za svetost, a kod indijskih arijaca to je naziv za nebesku silu tj. manifestaciju prirodne sile.
U vedskoj tradiciji deva je opšte ime za bogove.
Diviti se nekome ili nečemu je osećaj u čoveku koji je izazvan nečim lepim i uzvišenim, nečim velikim. Božanskim. Videti božansku vrednost i veličanstvenost u nečemu ili nekome. Otuda i savremeni izraz Diva koja označava vanserijski talentovanu i lepu ženu koja izaziva kod drugih osećaj divljenja.
Divno ili predivno je pridev koji označava nešto lepo, veličanstveno, čarobno, čudesno.
Svi ovi pojmovi imaju u korenu reč DIV koje prema predanjima karakteriše visok rast i snaga.
Istrebljenje divova i opisi iz Biblije
Ne bih ulazila u tumačenje Biblije, ne zato što slobodno tumačenje nije ni dozvoljeno, već što se detaljnije i u celosti nisam bavila tom značajnom knjigom. O tome neka govore oni koji su vrsni poznavaoci. Ovde je reč o snažnim ljudima visokog rasta o kojima je ostao samo pisani trag u svetim knjigama i predanjima da su ih neki kraljevi i ljudi manjeg rasta istrebili. Zašto su David, prvi kralj izraelski, i njegovi potomci vodili ratove baš protiv divova? Čuvena priča o borbi između Davida i Golijata je predstavljena kao okršaj koji treba da pokaže čiji Bog je jači – filistejski ili izraeljski. David, koji je predstavljen kao goloruki pastir i dečak, uz Božiju pomoć ubio je Golijata, svirepog dzina u oklopu, hicem iz praćke i time je zaslužio da ga Izraelci
slave. Po predanju Bog je izabrao Davida nakon ubistva Golijata i dao mu obećanje da se njegova loza neće prekinuti. Zato Jevreji veruju da će Mesija biti direktan Davidov potomak, a predanje o Davidu ima izuzetan značaj ne samo za jevrejsku već i hrišćansku i islamsku kulturu. Inače taj princip nasleđivanja i vladanja svetom zadržao se i danas u modernim vremenima pa potomci te kraljevske loze vladaju i danas. Važna je pripadnost određenoj lozi koja se gaji, a ono što pripadnici tih vladajućih struktura gaje u sebi i ne mora biti božansko.
Štaviše često je baš suprotno od toga. Interesantno je da se i danas baš na teritoriji nekadašnje Filisteje, u oblasti Gaze, vode ratovi i krvoproliće. Izgleda da su neke priče i neki likovi iz svetih knjiga večni motivi, ali i žarišta koji nisu samo priče već i realnost. Danas su umesto Filistejaca Palestinci oni koji su izgleda zamenili divove iz Biblije, i trpe napade Davidovih potomaka kojima je obećan privilegovan položaj od Boga.
Zašto je David istrebio divove i kako je zbog takvog rata, ubijajući ono što je sinonim za uzvišeno i božansko uspeo da dobije Božiju naklonost? Ko su ti zli filistejci i zašto Bog podržava ubistva onih koji su imenom, značenjem i veličinom njemu bliži? Odakle tolika sličnost sa današnjim ratovima i onima koji ih vode? Sve to deluje vrlo neobično i nelogično, ali svete knjige se ne tumače logički već onako kako je dogovoreno i kako čuvari kraljeskih loza koje vladaju svetom kažu. A izgleda da ni život nije logičan i da je drugačiji od onoga u šta smo uvereni kroz mitove i priče.
Elem, da se vratimo divovima i onome šta oni zaista predstavljaju.
Divovi nisu veliki i zli ratnici kako je opisan Golijat od strane njegovih protivnika, divovi su simbol velikih božanskih osobina u svakom čoveku koja su mu od Boga izvorno data. I ne mora čovek da ima preko dva metra da bi bio veliki, snažan i odvažan, dovoljno je da u sebi probudi uspavanu božansku silu i da se pretvori u diva vrednog divljenja. I nisu to samo ljudi iz pojasa Gaze koji vekovima odolevaju i brane svoja ognjišta, to je svaki čovek koji se uzdigne i brani ljudske i božanke principe od onih koji ih krše i zloupotrebljavaju, ma koje vere ili porekla bili.
I divovi nisu izumrli, divovi su među nama i spavaju u nama, svakog časa mogu da se probude i pokažu svoje božanske moći i snagu tako:
- da lažnim kraljevićima koji uništavaju sve ljudsko, ali i božansko u čoveku, pokažu da vrednost nije u poreklu, novcu, niti praćkama i oružju, već u samom čoveku.
- da nisu veličanstva samo oni koji su napisali bajke o svom poreklu i izabranosti samo svog naroda, već da svaki čovek može postati veličanstven kada probudi uspavane božanske sile u sebi.
- da su te sile univerzalne i zajedničeke svim narodima.
- da zbog lažnog znanja i predanja ovim svetom vladaju uplašeni Liliputanci koji se u svojoj majušnosti organizuju u vojske da vežu i onesposobe one koji su veći od njih, koji su kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati…
Da, veličanstveni Div je živ i skriven je u tebi, probudi ga, vreme je da zadiviš one pored sebe i pokažeš im put ka uspavanim moćima i pravoj veličini Čoveka. Probudi tog Diva u sebi i pomozi da ovaj svet bude veličanstveno i rajsko mesto dostojno Čoveka, oslobođeno od onih koji vekovima ratom osvajaju teritorije a ne istinskim božanskim moćima.
Autor teksta: Vesna Simović – Putnica
